malam

Stric Grga je oženio najmrgodniju ženu u ulici. Živjeli su na selu i uobičajeno je bilo oženit ženu iz svog sokaka. No, i da je bilo još sto sokaka tamo, stric Grga bi opet oženio Maru.
Mara je od malih nogu bila rambo. Ako je njoj dosadilo igrat se lovice, čitava bi igra stala. Igrala se samo sa starijima, lako je mlađima dokazat nadmoć. Bojala se samo zubara i šišanja.

Kada je malo narasla, majka joj je često govorila da se takva nikad neće udat. Žena treba biti dama, nježna i nasmijana. I mladići joj nisu bili skloni. Više se činila kao projekt nego kao izazov.
Mara je znala da bi bilo jednostavnije da je drukčija, al nije htjela da netko zavoli nešto što ona nije.

Stric Grga ju je zapazio jedne sunčane nedjelje nakon mise. Ona njega nije spazila dok joj jedne večeri na igranci nije rekao da miriše na kišu.
Oženili su se u 23oj godini. Stric Grga je otišao u rat godinu dana nakon toga. Nikom više nakon toga nije mirisala na kišu. Ona je bila zahvalna što je bila nečija jesen.